Fibromi su veoma česte kožne promene koje se najčešće javljaju kod odraslih osoba, naročito nakon tridesete godine života. Reč je o benignim izraslinama koje nastaju od vezivnog tkiva i mogu se pojaviti na različitim delovima tela. Iako ne predstavljaju medicinski rizik, njihovo prisustvo može izazvati nelagodnost i estetske probleme.
Za razliku od malignih tumora, fibromi su potpuno bezopasni i nikada ne prelaze u maligne forme. Ipak, mnogi ljudi se odlučuju za njihovo uklanjanje, naročito kada se nalaze na vidljivim mestima ili u regijama kože koje su izložene trenju i iritaciji.
Šta su fibromi?
Fibromi su benigne izrasline koje nastaju zbog prekomernog umnožavanja vezivnog tkiva, posebno fibroblasta i kolagenih vlakana. U literaturi se mogu naći i pod nazivima fibroepitelni polipi ili akrohordoni, zavisno od građe i lokacije.
Najčešće razlikujemo dve osnovne vrste fibroma. Meki fibromi su pokretljivi, mekani na dodir i povezani sa kožom tankom peteljkom. Tvrdi fibromi, poznati i kao dermatofibromi, čvršće su strukture, vezani širim korenom i često prave udubljenje kada se pritisnu sa strane. Veličina fibroma može varirati od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara, ali većina ostaje mala i stabilna.
Kako izgledaju fibromi?
Izgled fibroma zavisi od tipa i mesta na kome se javljaju. Boja može biti ista kao boja kože ili varirati od svetlosmeđe do tamnije nijanse. Najčešće se javljaju na vratu, pazušnim jamama, preponama i kapcima, dok su na stopalima poznati kao plantarni fibromi koji mogu izazivati bol pri hodanju.
Tipično se fibromi pojavljuju na mestima gde dolazi do trenja i vlage — ispod grudi, u preponama ili u predelu vrata gde odeća ili nakit stvaraju mehaničku iritaciju. Zbog toga se smatra da trenje i stalna iritacija igraju važnu ulogu u njihovom nastanku.
Uzroci nastanka fibroma
Tačan mehanizam nastanka fibroma još uvek nije potpuno razjašnjen, ali nekoliko faktora ima važnu ulogu. Mehanička iritacija i trenje kože spadaju u najčešće uzroke, pa nije iznenađujuće što se fibromi najčešće javljaju u pregibima i regijama pod pritiskom.
Genetska predispozicija takođe igra značajnu ulogu. Ako članovi porodice imaju fibrome, veća je verovatnoća da će se javiti i kod potomaka. Hormonske promene, naročito u pubertetu, trudnoći ili menopauzi, često podstiču pojavu ili rast fibroma. Pored toga, primećena je povezanost sa gojaznošću, insulinskom rezistencijom i dijabetesom tipa 2, što ukazuje i na metabolički uticaj.
Simptomi fibroma
Fibromi uglavnom ne izazivaju simptome i mnogi ljudi ih godinama imaju bez ikakvih problema. Kada do simptoma dođe, oni su obično posledica veličine i položaja fibroma. Na mestima podložnim trenju, poput stopala ili prepona, fibromi mogu izazvati bol, iritaciju ili krvarenje.
Kada se nalaze na licu, vratu ili kapcima, fibromi pre svega predstavljaju estetski problem. Pacijenti se tada često odlučuju za njihovo uklanjanje zbog psihološke nelagode i smanjenog samopouzdanja.
Dijagnoza fibroma
Dijagnoza se najčešće postavlja kliničkim pregledom kod dermatologa. Fibromi imaju prepoznatljiv izgled i obično nisu potrebne dodatne analize. Lekar će proceniti konzistenciju, pokretljivost i izgled promene, a po potrebi može koristiti dermoskopiju radi detaljnijeg uvida.
Važno je razlikovati fibrome od drugih kožnih promena, kao što su bradavice, lipomi ili mladeži. Ako fibrom naglo promeni veličinu, boju ili oblik, ili ako dođe do spontanog krvarenja, potrebno je dodatno ispitivanje.
Da li fibromi zahtevaju lečenje?
Pošto su fibromi benigni, oni ne zahtevaju obavezno uklanjanje. Međutim, u nekim slučajevima lečenje je opravdano — kada fibromi često krvare, kada su hronično iritirani ili kada ometaju normalne aktivnosti. Najčešći razlog zbog kog se pacijenti odlučuju na uklanjanje ipak je estetske prirode.
Na primer, fibromi na licu ili vratu mogu biti posebno neprijatni jer su stalno izloženi pogledu. Takođe, fibromi na stopalima mogu izazivati bol pri hodanju i znatno umanjiti kvalitet života.
Metode za uklanjanje fibroma
Savremena dermatologija nudi više metoda za uklanjanje fibroma, a izbor zavisi od veličine, broja i lokacije promena. Hirurško uklanjanje skalpelom u lokalnoj anesteziji klasična je i vrlo efikasna metoda, naročito za veće fibrome ili one sa širokom bazom.
Krioterapija se zasniva na primeni tečnog azota koji zamrzava tkivo, nakon čega fibrom otpada u roku od 1–2 nedelje. Elektrokoagulacija koristi električnu struju za precizno uklanjanje, uz minimalno krvarenje, dok laserska terapija, posebno CO2 laser, omogućava preciznu ablaciju sa bržim zarastanjem i odličnim estetskim rezultatima.
Sve ove procedure obavljaju se ambulantno, bezbolne su ili minimalno neprijatne i pacijent se vrlo brzo vraća svakodnevnim aktivnostima.
Život sa fibromima i prevencija
Iako ne postoje sigurne metode prevencije, moguće je smanjiti rizik pojave fibroma. Održavanje zdrave telesne težine, nošenje udobne odeće od prirodnih materijala i redovna higijena kože mogu ublažiti mehaničku iritaciju i trenje, čime se smanjuje verovatnoća nastanka novih fibroma.
Treba imati u vidu i psihološki aspekt. Kod osoba sa brojnim ili velikim fibromima može se javiti osećaj nelagodnosti u socijalnim situacijama. Podrška okoline, kao i svest da se radi o čestom i potpuno benignom stanju, mogu značajno doprineti smanjenju stresa i osećaja srama.
Zaključak
Fibromi su česta, potpuno benigna stanja koja ne predstavljaju zdravstveni rizik, ali mogu uticati na kvalitet života. Iako obično ne zahtevaju uklanjanje, savremene dermatološke metode omogućavaju bezbedno i efikasno rešavanje kada za to postoji potreba. Konsultacija sa dermatologom je najbolji način da se potvrdi dijagnoza i odabere metoda tretmana u skladu sa željama i potrebama pacijenta.
